Dolazak Uber-a u Srbiju – šta možemo da očekujemo?

uber

Nedavno su čelnici kompanije Uber potvrdili zainteresovanost za dolazak u Srbiju. Uostalom zašto i ne bi? Iz njihove perspektive to je logičan korak za dalje širenje tržišta, jer su procenili da imaju računicu za tako nešto – ovde je radna snaga  jeftina, a taksi usluga skupa i solidno loša (bar u Beogradu). Dok god je računica takva, njima je manje-više nebitno da li država u koju dolaze ima 7 ili 77 miliona stanovnika i da li se nalazi u Evropi ili u Aziji.

Poslovni model Uber-a

Nekoliko domaćih zakona trenutno sprečava Uber da posluje u Srbiji – ova kompanija nema dozvolu da se bavi javnim prevozom, a tu je i večiti problem elektronskog plaćanja sa kojim se susretnu sve kompanije, bilo domaće ili strane, koje dobiju tu čast da posluju po propisima NBS.

Uber posluje krajnje jednostavno – on je samo platforma koja spaja vozače i putnike. Vozači posluju pod okriljem ove kompanije i za svaku vožnju plaćaju određen (mali procenat) posredničke provizije. Za uzvrat, pokriveni su osiguranjem za sve eventualne nezgode u saobraćaju. Vozači mogu da biraju kada i koliko će da rade i obično zarađuju gotovo duplo više od taksi vozača po satu (na globalnom nivou).

Reakcije u Srbiji

Ako ste se ikada vozili Uber-om u inostranstrvu, verovatno ste bili oduševljeni pogodnostima koje nudi: automatskim poručivanjem vozila na vašu lokaciju, unapred prikazanim okvirnim troškom vožnje, direktnim plaćanjem preko aplikacije, elektronskim računom sa prikazom rute i sve to po (znatno) nižoj ceni u odnosu na klasičan taksi. Ipak, na samu najavu mogućnosti dolaska, taksi udruženja su oštro reagovala uglavnom ispraznom argumentacijom, pa hajde da prođemo kroz svaki od navedenih argumenata i da vidimo da li „pije vodu“:

  • Cene su naizgled jeftinije, a u stvarnosti platite mnogo više – netačno. Tačno je da se cene na Uber platformi prilagođavaju trenutnoj ponudi i potražnji vozila i da ćete za istu rutu nekada potencijalno platiti više, ali ta informacija je dostupna pre zakazivanja vožnje
  • Ne znate sa kim se prevozite – netačno.  Korisnik unapred dobija informacije o vozilu koje dolazi po njega, uključujući ime vozača i njegovu ocenu, kao i registarsku oznaku,  pa je korisnik u mogućnosti da ne prihvati vožnju ukoliko mu se bilo šta ne dopada
  • Uber je nelojalna konkurencija – možda. Zavisi iz (istorijskog) konteksta koji se posmatra. Nekada su taksi vozači bili nelojalna konkurencija kočijašima, jer su automobili ponudili znatno brži vid prevoza od fijakera. Poenta je da taksi prevoz mora da se modernizuje, jer su mu danas pretnja kompanije kao što su Uber i Lyft, a već za koju deceniju će se svi voziti samoupravljajućim automobilima
  • „Oni“ nam otimaju ‘leba – uglavnom netačno. Uber ne dovodi nikakvu radnu snagu iz inostranstva koja dolazi da otima „naše“ poslove. Ipak, ne treba zaboraviti da je Srbija uglavnom zatucana sredina gde ljudi nisu spremni na brzo prilagođavanje koje globalizacija neumoljivo nameće, pa zapravo postoji realna opasnost da neki ljudi ostanu bez posla ne shvatajući novonastalu situaciju na pravi način
  • Njihova vozila su loša – skoro uvek netačno. Po pravilima, vozila moraju proizvedena najkasnije 2006-te godine, a ukoliko je higijena u vozilu nezadovoljavajuća, takav vozač će dobiti loše ocene i moći ćete lako da ga izbegnete
Crna strana medalje

Sama kompanija maltene i nema zaposlene, sve je virtualno, tako da ukoliko želite da budete vozači Ubera sami morate da se pobrinete za sve – vozilo, održavanje, doprinose, zdravstveno i socijalno osiguranje… Može se polemisati oko toga da li je dobro za nekog da pristane na ovakav „radni odnos“, ali verovatno je bolje od standardnog rada na „crno“ koji je i dalje u velikoj meri zastupljen u Srbiji. Da bi poslovali legalno, potrebno je da otvorite preduzetničku agenciju, što samo po sebi nije neki preteran problem, naročito ako se odlučite na paušalno oporezivanje. Problem nastaje kada budete želeli da aplicirate za kredit bilo koje vrste. Ako prijavite sebe na „minimalac“, banke će vam tako računati i kreditnu sposobnost (u prevodu nećete moći da dobijete bilo kakav ozbiljniji kredit), a takođe se ne možete nadati ni nekoj velikoj penziji.

Na ovaj način država ostaje uskraćena za potencijalno visok iznos poreza, jer sama kompanija uglavnom ne plaća ništa u državi kojoj posluje (sedište kompanije je na Bahamskim ostrvima, dok je matična kompanija za Evropu registrovana u Holandiji). Ovo je ujedno glavni (i verovatno jedini validan) argument domaćih taksi udruženja.

Zaključak

Mišljenja smo da dolazak Ubera u Srbiju donosi više pozitivnog nego negativnog i da će primorati taksi udruženja da poboljšaju poslovanje, da sarađuju sa njim ili da jednostavno nestanu.

Dolazak Ubera na tržište Srbije je neminovan – koliko god bili jaki naši taksi karteli, kompanija koja vredi 4 milijarde jednostavno ima maltene neograničeno resursa u borbi za lobiranje svuda gde je potrebno. Dok se to ne desi, ako niste imali priliku da se vozite Uberom do sada, probajte ga kada sledeći put otputujete negde, pa javite vaša iskustva iz prve ruke. Kao bonus, otvaranje naloga klikom na ovaj link će vam doneti popuste na prve 2 vožnje. Ukoliko niste osoba koja preterano voli da putuje, pogledajte kako možete da zaradite 150$ ako imate prijatelje koji vole.

uber

One Comment on “Dolazak Uber-a u Srbiju – šta možemo da očekujemo?”

  1. Bice kao i u drugim dzabalebaroskim neuredjenim drzavama: prvo ce taksisti da protestvuju, pa da blokiraju ulice, da drame kako im otimaju poslove… Pa ce mozda i fizicki da napadaju ove sto voze uber, jer su nasi taksisti prava mafija, ali dzabe rodjaci… Javnost zna da su taksisti kod nas uglavnom prevarantska bagra (cast izuzecima) i da ih nema 5 posto postenih. Ej vozis se od karaburme do autobuske stanice i naplate ti 1000 dinara… Bahati do zla boga u voznji!

Ostavite odgovor