Ako si odrastao u Srbiji, verovatno si bar jednom u životu čuo legendarno:
„Ugasi bojler, trošiš struju!“

Ta rečenica je u mnogim domaćinstvima postala narodska “mudrost”, ali bez ikakvog naučnog pokrića.
A istina? Gasiti bojler stalno, ne štedi ništa. Naprotiv:  skoro uvek troši više i samo kida nerve onog ko je hteo da se istušira, a sačeka ga hladna voda.

Mit koji smo nasledili

Naša generacija je odrasla u zabludi da je najpametniji onaj ko posle svakog tuširanja “zavrne brojčanik”.
To je verovatno tačno bilo 1989. kada su bojleri ličili na bačve obložene limom, a izolacija im bila tanka kao flis papir.
Danas, novi bojleri imaju odličnu izolaciju i termostat koji sam “održava temperaturu” – uključuje se nakratko samo kad se voda malo ohladi.

Četiri situacije – pa reci da ne vidiš razliku

Da raščistimo priču jednom zauvek. Uzmimo dve realne i česte postavke u domaćinstvima i dva ponašanja za svaku:

1. Jedan bojler od 90 litara – koristi se i za kupatilo i kuhinju.

2. Dva bojlera – jedan veliki (90 L) za kupatilo i jedan manji (60 L) za kuhinju (i možda wc).

I u svakom slučaju imamo dve varijante ponašanja:

• A) Bojleri se neprestano isključuju i uključuju ručno.

• B) Bojleri su stalno uključeni (termostat sam održava temperaturu).

Dakle, četiri scenarija, četiri računa.

Scenario 1A: Jedan bojler 90 L – gasiš ga svaki dan

Pališ ga samo kad treba da zagreješ vodu za tuš/pranje sudova, pustiš da se ohladi skoro do sobne temperature, sutra ponovo od nule.

Energetski:

• Grejanje vode: ~3,7 kWh/dan (za 80 L).

• Svaki put pališ od ohladjene temperature → 2–3 puna ciklusa = dodatni gubici.

• Ukupno: ~5,0 kWh/dan (grejanje + mali gubici tokom rada).

Mesečno: 150 kWh × 15 RSD = ~2.250 din.

Scenario 1B: Jedan bojler 90 L – ostaje uključen

Pretpostavka: termostat održava 60°C, greje ono što trošiš + nadoknađuje standby gubitke.

Energetski:

• Grejanje vode: 3,7 kWh/dan (ista potrošnja).

• Standby gubici: 1,0 kWh/dan (tipično za moderni 90 L bojler).
  Ukupno: ~4,7 kWh/dan.

Mesečno: 141 kWh = ~2.100 din.

Scenario 2A: Dva bojlera (90 L + 60 L) – gasiš oba redovno

Veliki služi kupatilu (tuševi), mali kuhinji (sudovi). Pališ ih “po potrebi”, oba se hlade između upotreba.

Energetski:

• 90 L bojler = 4,2 kWh/dan

• 60 L bojler = 2,8 kWh/dan

• Minimalni standby = ~0,5 kWh
  Ukupno: ~7,5 kWh/dan → 225 kWh/mesec = ~3.375 din.

Scenario 2B: Dva bojlera (90 L + 60 L) – rade normalno

Kuhinjski preuzima manje, česte loadove (pranje sudova), veliki se troši samo za veće porcije (tuševi). Oba imaju standby gubitke.

Energetski:

• 90 L bojler = ~3,5 kWh/dan (manje ga prazniš)

• 60 L bojler = ~2,0 kWh/dan

• Standby gubici oba = ~1,7 kWh/dan
  Ukupno: ~7,2 kWh/dan → 216 kWh/mesec = ~3.240 din.

Razlika 2A vs 2B: samo 100–150 din/mesec. Praktično neprimetno na računu.

Zašto se uopšte troši više kad gasiš

Zato što fizika ne prašta: kad voda stoji, gubi toplotu. Kad je ponovo uključiš, grejač mora da podigne temperaturu čitave zapremine ispočetka.
Bukvalno kao da svaki dan kuvaš lonac sa 9 litara vode – jer “to je ušteda”.

Moderne termoizolacije gube 0,1–0,2 kWh dnevno, što je manje od 2 dinara dnevno.
Zato ta “legendarna ušteda” postoji samo u pričama istih ljudi koji veruju u stvari bez da razumeju kako rade.

Kada bojler zaista treba da se gasi

Postoje samo dva opravdana razloga:

1. Tokom tuširanja – iz bezbednosnih razloga.

2. Kad ideš na put duže od 3–4 dana.

Sve ostalo — ostavi ga uključenog (naravno pod uslovom da je bojler ispravan). Termostat i fizički zakoni već rade posao umesto (i bolje od) tebe.

Bonus: vreme kad se tuširaš je novac (doslovno)

Ako imaš “jeftinu i skupu struju”, najisplativije je da se kupaš uveče pred spavanje.
Bojler se tada puni tokom noćne tarife (jeftinije struje), voda ostaje topla celo jutro, a grejač se retko pali u “crvenom” delu dana.
Ušteda? Do 15–20% mesečno bez da si išta menjao osim navike.

Zaključak (ili: kad štednja zapravo skuplje košta)

Gasiti bojler svaki dan nije štednja, to je hobi za ljude koji vole da im voda nikad nije ni topla ni hladna, a računi visoki.
Ako ga držiš uključenog, plaćaš manje, imaš udobnost i produžavaš mu vek.
Samo ga isključi kad se tuširaš – jer realna struja koja košta je ona koja te protrese ako ne budeš pazio.

The post Najveća zabluda: Zašto gašenje bojlera nije NIKAKVA ušteda appeared first on Saznaj kako.

Za promenu vlasnika / izdavanje nove saobraćajne, MUP traži (praktično uvek) sledeće: registracioni list, saobraćajnu dozvolu / dokaz o poreklu, dokaz o vlasništvu sa regulisanim poreskim dažbinama (npr. kupoprodajni ugovor), dokaz identiteta, i uplatnicu generisanu na portalu eUprava.​

Korisni “pre-check” pre kupovine:

• Da li se brojevi šasije/motora na vozilu i u saobraćajnoj slažu (ako ne, prenos će da se pretvori u seriju odlazaka).

• Da li je vozilo uopšte podobno za registraciju (ako kupuješ “projekat”, ovo ti štedi mesece).

2) Korak-po-korak procedura (minimum kretanja, maksimum efekta)

Korak A — Kupoprodajni ugovor + overa

U praksi, prenos kreće od kupoprodajnog ugovora i overe potpisa (najčešće kod javnog beležnika).
U ugovor stavi: podatke o kupcu/prodavcu, podatke o vozilu (broj šasije obavezno), cenu i ko snosi troškove.

Korak B — Porez na prenos apsolutnih prava (online deo)

Za polovno motorno vozilo, eUprava ima uslugu koja omogućava obračun i plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava u postupku kupoprodaje upotrebljavanog motornog vozila (namenjeno postupku prenosa).​
Link (direktno): https://euprava.gov.rs/usluge/7288​

Rok za poresku prijavu: obveznik je dužan da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od nastanka poreske obaveze (zakonski rok koji se najčešće citira kroz tumačenja člana 36).​
Praktična napomena: mnogi tekstovi i agencije pominju kraće rokove ili interne rokove MUP-a; ako želiš “bezbedno”, radi sve odmah, ne “do kraja registracije”.

Korak C — MUP: promena saobraćajne (i tablica ako treba)

Za promenu vlasnika, MUP traži dokaz o vlasništvu sa regulisanim poreskim dažbinama + ostalu dokumentaciju i uplatnicu generisanu na eUpravi.​
Zvanična MUP stranica (promena saobraćajne dozvole): https://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/gradjani/dokumenta/registracija%20vozila/promena%20saobracajne%20dozvole%20/​

Uplatnica za saobraćajnu/tablice: objedinjenu uplatnicu za novu saobraćajnu dozvolu (i tablice/nalepnicu ako trebaju) možeš generisati i uplatiti preko portala plati.euprava.gov.rs.​

Korak D — Tablice: kad se menjaju, kad ne

Ako je prenos unutar istog registracionog područja, često se zadržavaju tablice i radi se samo promena vlasnika (novi vlasnik + nova saobraćajna).
Ako je drugo registraciono područje, tipično ide promena tablica (zavisi od slučaja i šta traži konkretna PU/PS i kompletne dokumentacije), i zato je najčistije računati da ćeš u tom scenariju raditi i tablice.

3) Uplatnice, računi i “poziv na broj” (konkretno, bez nagađanja)

Najsigurnije pravilo (jer je 2025, a ne 1998)

Za MUP takse i troškove registracionih radnji, koristi uplatnicu generisanu na eUpravi, jer je MUP eksplicitno navodi kao dokument koji se prilaže.​
Time izbegavaš ručno upisivanje računa/poziva i greške tipa: “uplatili ste, ali na pogrešan poziv”.

Ako ipak plaćaš republičku administrativnu taksu ručno (opšti podaci)

Postoji standardni račun za republičke administrativne takse: 840–742221843–57, sa modelom 97 (budžet RS).​
Primer uplatnice (PDF): https://www.mpravde.gov.rs/files/Primer%20uplatnice%20administrativne%20takse%20f14.pdf​

Šifra plaćanja: često se navodi 153 za gotovinsko i 253 za bezgotovinsko/virman (ovo zavisi od načina plaćanja).​

“Poziv na broj” – ovo je mesto gde ljudi najviše pogreše

Za isti račun (840–742221843–57) postoje različiti objavljeni pozivi na broj po organima/nameni i vremenom se menjaju.​
Primeri da vidiš zašto ne treba izmišljati broj: negde se objavljuje poziv 97: 1901614850, negde 9301811800, a postoje i institucije sa svojim specifičnim pozivima.​
Zaključak: za konkretan prenos u MUP-u, koristi eUprava generisanu uplatnicu ili instrukciju baš tog organa za baš tu radnju, jer “jedan poziv za sve” ne postoji u praksi.​

4) Checklist “na dan prenosa” (da ne ideš 3 puta)

Ponesi:

• Lična karta kupca (i prodavca ako ide zajedno).

• Overen kupoprodajni ugovor (ili drugi osnov sticanja).​

• Saobraćajna dozvola + registracioni list.​

• Dokaz o regulisanim poreskim obavezama / potvrda iz postupka plaćanja poreza (u praksi: da je porez rešen i evidentiran).​

• Uplatnica generisana na eUpravi (za MUP takse).​

5) Najčešće greške (i kako da ih presečeš)

• “Voziću na ovlašćenje do isteka registracije”: pravno i praktično često pravi probleme (kazne, sporovi, dokazivanje stvarnog vlasnika), a prenos se opet mora uraditi.

• Pogrešan broj šasije u ugovoru: MUP te vraća, notar te gleda kao da si došao sa ugovorom za jednoroga.

• Ručno plaćanje sa pogrešnim pozivom na broj: uplata “postoji”, ali ne “seda” na pravu obavezu, pa gubiš vreme.​

The post Procedura za prenos vlasništva vozila – nedostajući vodič appeared first on Saznaj kako.

Da odmah raščistimo: ovo nije članak o tome kako treba da uzmeš neki „bapski lek“ od koga ćeš smršati, prolepšati se, pa uzgred i rešiti sve životne probleme. Ovo je kratak set surovih, praktičnih istina koje ti mogu pomoći ako su nesanica i problemi sa spavanjem tvoja svakodnevica.

Znamo taj osećaj: telo je umorno, ali mozak vrti reprizu svih tvojih blamova iz srednje škole u 3 ujutru. Ako ti brojanje ovaca ne pomaže (a kome je ikad pomoglo?), vreme je da promeniš strategiju.

Evo šta zapravo radi, a šta je gubljenje vremena.

1. Fizička aktivnost pred spavanje? Velika greška.

Mnogi misle da će se „izmoriti“ treningom pred spavanje. Ovo je klasična zabluda. Naime, ukoliko vežbaš neposredno pred odlazak u krevet, sve šanse su da nećeš moći da zaspiš satima. Trening podiže nivo kortizola i adrenalina, ubrzava puls i podiže telesnu temperaturu – sve ono što ti ne treba kad želiš da se onesvestiš.

Jedini izuzetak? Seks.
Nakon njega se luče hormoni poput oksitocina i prolaktina, koji nas čine srećnijim, smirenijim i deluju kao prirodni sedativ. S druge strane, intenzivna fizička aktivnost ujutru ili tokom dana (pa makar i brza šetnja do posla) će sigurno dugoročno olakšati tegobe sa spavanjem.

2. Kofein ima duže „poluvreme raspada“ nego što misliš

„Mogu ja da popijem kafu u 5 popodne i da zaspim kao beba.“
Možda možeš da zaspiš, ali kvalitet tog sna je užasan. Kofeinu je potrebno oko 6 do 8 sati da se samo prepolovi u tvom sistemu. To znači da ako popiješ espreso u 16h, u 22h ti je pola tog kofeina i dalje u venama. Ako imaš probleme sa spavanjem, poslednju kafu popij najkasnije u 14h. Sve posle toga je kockanje sa tvojim REM snom.

3. Ugasi te proklete ekrane (ili ih bar „požuti“)

Izbegavaj piljenje u razne uređaje – bez obzira da li skroluješ TikTok ili odgovaraš na mejlove. Plava svetlost sa monitora, mobilnog telefona ili televizora vara tvoj mozak da misli da je još uvek podne. To blokira lučenje melatonina, hormona koji ti govori „e, sad je vreme za spavanje“.

Ukoliko si zavisnik od kompa i jednostavno moraš da budeš onlajn, instaliraj aplikaciju f.lux (justgetflux.com). Ona prilagođava boje ekrana, filtrirajući plavo svetlo i čineći ekran žućkastim i prijatnijim za oči. Na telefonima već imaš ugrađen „Night Shift“ ili „Eye Comfort Shield“ – uključi ga da se aktivira automatski sa zalaskom sunca.

4. Spusti roletne i napravi pećinu

Potpuni mrak je ključan. Čak i mala LED dioda sa punjača ili ulično svetlo koje se probija kroz zavesu može da ometa tvoj san. Naša tela su genetski programirana da spavaju u mraku.

• Pro tip: Nabavi masku za spavanje. Možda izgledaš smešno, ali ćeš spavati kao car.

• Temperatura: Idealna temperatura za spavanje je oko 18-20 stepeni. Ako je u sobi pretoplo, tvoje telo ne može da se ohladi, što je neophodan proces za ulazak u duboki san. Dakle, bolje se pokrij debljim ćebetom nego da odvrneš radijator.

5. Zatvori „slavinu“ na vreme

Nemoj da piješ puno tečnosti sat vremena pred odlazak u krevet. Hidratacija je super, ali ne ako podrazumeva tri noćna izleta do toaleta. Prekinuti san se teško nadoknađuje.

6. Rutina je zakon (ma koliko dosadno zvučalo)

Trudi se da ležeš i ustaješ u približno isto vreme, čak i vikendom. U suprotnom, stalno ćeš zbunjivati svoj biološki sat (cirkadijalni ritam). „Social jetlag“ je pojava kada vikendom spavaš do podne, pa u nedelju uveče ne možeš da zaspiš do 3 ujutru, i onda je ponedeljak pakao. Haotično spavanje narušava cikluse sna, a rezultat toga je ona poznata „šlogiranost“ i magla u glavi.

7. Ustaj ranije, da bi legao ranije

Ovo je teško postići u modernom svetu, ali prednosti su brojne. To je jedino prirodno stanje iz ugla naše genetike, koliko god mi sebi pričali da smo „noćne ptice“. Ljudi nisu sove, ma šta tvoj Netflix nalog tvrdio. Pokušaj da se izložiš sunčevoj svetlosti čim ustaneš – to je najjači signal tvom telu da se probudi, što će ti pomoći da lakše zaspiš uveče.

8. Hipnoza i „White Noise“

Hipnoza i vođene meditacije zapravo pomažu – nije vradžbina. Na YouTube-u postoji pregršt klipova za „deep sleep hypnosis“ ili „guided meditation“ koji mogu biti od pomoći da umiriš misli koje ti ne daju mira.

Takođe, isprobaj belu buku (white noise). Zvuk kiše, ventilatora ili statički šum može da blokira iznenadne zvukove iz okoline (poput komšije koji buši zid u ponoć ili psa koji laje) i da „hipnotiše“ mozak da se opusti.

9. Pravilo od 20 minuta

Ako legneš i ne možeš da zaspiš duže od 20 minuta – ustani.
Najgore što možeš da uradiš je da ležiš u mraku, nerviraš se i gledaš u sat. Tvoj mozak će početi da povezuje krevet sa nervozom i budnošću. Ustani, idi u drugu sobu, čitaj neku dosadnu knjigu (papirnu, ne sa telefona!) uz prigušeno svetlo dok ti se ponovo ne prispava.

10. Prirodna pomoć iz apoteke

U krajnjem slučaju, ako ništa od ovoga ne upali, probaj sa nekim dodacima ishrani. Magnezijum (glicinat ili treonat) je odličan za opuštanje mišića. Čaj od matičnjaka ili kapi valerijane takođe mogu pomoći. Melatonin je opcija, ali on služi za navijanje sata, ne kao klasična tableta za spavanje – uzimaj male doze.

Naravno, pre nego što opustošiš apoteku, konsultuj se sa lekarom ili farmaceutom. Ako nesanica traje duže od mesec dana, poseti stručnjaka.​​

The post Kako zaspati kad mozak neće da ućuti: 10 trikova protiv nesanice appeared first on Saznaj kako.

Beograd u poređenju sa gradovima regiona

Prosečna cena kvadrata u Beogradu je među najskupljima u regionu, a očigledno je da je veliki priliv stanovništva jedan od glavnih razloga za to. Jednostavno, tražnja prevazilazi slabu i katastrofalno lošu ponudu, pa dolazimo do apsurda da cene stalno rastu, a da je u Beogradu (od svih gradova u Evropi) najteže kupiti stan od normalnih primanja. Pogledajmo sledeću tabelu:

Jasno možemo videti da je Beograd četvrti po ceni kvadrata u regionu, tik uz Budimpeštu i Zagreb (tabela je sortirana po prosečnoj ceni kvadrata), a da je prosečna plata na sramotnom predposlednjem mestu (ispred Tirane).

Ako idemo dalje od regiona, stvari su još više poražavajuće – cene nekretnina su veoma slične, dok su plate i kvalitet stanova daleko iznad Beogradskih. Dakle ako se vodimo isključivo logikom, ispada da je potpuno besmisleno kupiti stan u Beogradu. Naravno, u kupovini stana mnogo udela imaju i emocije, kao i drugi faktori, tako da time možemo objasniti neracionalnost kupovine stana u glavnom gradu Srbije. Lokalci će reći: „Šta mene zanima cena kvadrata u Sofiji i Atini, meni su svi prijatelji i porodica ovde“, dok će gastarbajteri slično razmišljati, jer „stan u Beogradu uvek dobro dođe“.

Faktori koji utiču na cenu

Hajde da vidimo šta još utiče na cenu nekretnina u Beogradu, odnosno da malo dublje zađemo u analizu. Naravno pričamo o čitavom tržištu nekretnina, ne o pojedinačnim faktorima poput lokacije, spratnosti, orijentacije stana itd.

Možda paradoksalno, ali niska primanja takođe donekle doprinose visokoj ceni kvadrata. Problem je što u malim stanovima živi i po 3 generacije, pa roditelji sa decom i niskim primanjima ne mogu da se „osamostale“ i da obezbede sebi drugi životni prostor. Zato, prilikom prodaje stana ne odustaju od cene koja će im omogućiti kupovinu 2 zasebna manja stana, negde na malo lošijoj lokaciji. Jednostavno – ne mogu sebi da priušte da prodaju stan po nižoj ceni.

Ono što je još zanimljivije u celoj računici je što je dobar deo tih stanova besplatno dodeljivan radi kupovine socijalnog mira za vreme komunizma i socijalizma. Sada, vlasnici ili naslednici nemaju nikakav pritisak da ih hitno prodaju, jer nema kredita koji treba da se otplaćuje, niti drugih visokih troškova. Sede, čekaju i neko će se već naći ko će kupiti po toj ceni. Ako ne sad, za godinu, dve, tri…

Još jedna od posledica komunizma je nebriga o zgradama – to se doživljava kao zajednička, odnosno svačija, neka tuđa imovina, koju „država treba da održava“.  Najbolji primer je jedna sedmospratnica na Banovom Brdu, u Valjevskoj ulici. Stanari ove zgrade već godinu dana ne mogu da se dogovore oko popravke jedinog lifta! Ilustracije radi, cena jednog lifta sa ugradnjom iznosi oko 25.000 evra. Uz plaćanje na odloženo putem infostana, 32 stana u ovoj zgradi bi za svega 10 evra mesečno mogla da isplate novi lift za 7 godina…

Opravdanost cena

Kupci stanova su ogorčeni na ono što se nudi po ovim cenama. Ipak, očigledno je da su cene u ovom trenutku, ovde,  realne, kakve god nekome izgledale. Stanovi se obrni-okreni prodaju po ovim cenama. Vlasnici stanova i agencije za nekretnine se bespotrebno pravdaju u brojnim „nezavisnim“ intervjuima. Dok god ima kupaca za ovakav kvalitet i cene, one sigurno neće ići dole. Dakle suvišno je pričati o nekim „posebnostima Beograda“, jer je Budimpešta na primer grad koji je 2-3 klase iznad Beograda, naročito što se tiče saobraćajne infrastrukture. Cene su takve kakve su i kome se ne sviđa ne mora da kupi

Stara i nova gradnja

Hajde odmah da razbijemo mit da je „stara gradnja najbolja“. Većina ljudi romantizuje staru gradnju i diže je u nebesa, do duše svakako ne sasvim bez razloga. Za sve su krivi pilićarski investitori koji su početkom veka prekrojili pola Vračara i Zvezdare, jako nekvalitetnom i nelegalnom gradnjom. Zaslužni su za termin koji danas krasi glavni grad, a to je „investitorski urbanizam“. Princip je jednostavan – kupi kuću na dobroj lokaciji i sruši je, kreni da gradiš na divlje i podmaži gde treba da gradilište nesmetano radi, prodaj stanove u fazi izgradnje na neviđeno, a onda opet podmaži da bi se sve to legalizovalo. Nije bitno što tu nije predviđena zgrada, što nema dovoljno parking mesta, što ljudi jedni drugima maltene mogu da dodaju stvari kroz prozor iz zgrade preko puta…

Ipak, više je loše i neodržavane stare gradnje, koja jedino što ima kao prednost su humanije okruženje i bolja mikrolokacija. Rizik da vam u renoviranom stanu nešto procuri od komšija je realan. Takođe, stare zgrade imaju uglavnom lošu toplotnu i zvučnu izolaciju, a posledično i visoke račune za grejanje tokom cele godine. Zbog svega navedenog tržište je neumoljivo – kvalitetna nova gradnja je mnogo skuplja od stare gradnje na istoj lokaciji. Ukoliko ste u poziciji kupca (srećno, trebaće Vam), ovde možete videti mapu novogradnji u Beogradu.

Predviđanja

Kako je Srbija zemlja apsurda, a Beograd njen glavni grad, može se očekivati dalji porast cena kvadrata u narednih nekoliko godina. Država je politički stabilna (dovoljno dugo, ne vezano za aktuelnu vlast), IT sektor cveta (i dosta je mladih koji sebi mogu da priušte kupovinu stana), a tu je i nešto veći priliv stranih investitora. Ono što Beograd čeka nakon perioda od narednih 10-ak godina je verovatno osetni pad cena nekretnina. Populacija nam stari, trend iseljavanja ne usporava, a u ostatku Srbije maltene neće više imati ko šta da proda i da dođe u Beograd – ne bukvalno, ali takvu tendenciju očekujemo (daleko od toga da bi svi želeli da žive u Beogradu).

Kakva su vaša predviđanja?

The post Tržište nekretnina u Beogradu – analiza appeared first on Saznaj kako.

Poslovni model Uber-a

Nekoliko domaćih zakona trenutno sprečava Uber da posluje u Srbiji – ova kompanija nema dozvolu da se bavi javnim prevozom, a tu je i večiti problem elektronskog plaćanja sa kojim se susretnu sve kompanije, bilo domaće ili strane, koje dobiju tu čast da posluju po propisima NBS.

Uber posluje krajnje jednostavno – on je samo platforma koja spaja vozače i putnike. Vozači posluju pod okriljem ove kompanije i za svaku vožnju plaćaju određen (mali procenat) posredničke provizije. Za uzvrat, pokriveni su osiguranjem za sve eventualne nezgode u saobraćaju. Vozači mogu da biraju kada i koliko će da rade i obično zarađuju gotovo duplo više od taksi vozača po satu (na globalnom nivou).

Reakcije u Srbiji

Ako ste se ikada vozili Uber-om u inostranstrvu, verovatno ste bili oduševljeni pogodnostima koje nudi: automatskim poručivanjem vozila na vašu lokaciju, unapred prikazanim okvirnim troškom vožnje, direktnim plaćanjem preko aplikacije, elektronskim računom sa prikazom rute i sve to po (znatno) nižoj ceni u odnosu na klasičan taksi. Ipak, na samu najavu mogućnosti dolaska, taksi udruženja su oštro reagovala uglavnom ispraznom argumentacijom, pa hajde da prođemo kroz svaki od navedenih argumenata i da vidimo da li „pije vodu“:

• Cene su naizgled jeftinije, a u stvarnosti platite mnogo više – netačno. Tačno je da se cene na Uber platformi prilagođavaju trenutnoj ponudi i potražnji vozila i da ćete za istu rutu nekada potencijalno platiti više, ali ta informacija je dostupna pre zakazivanja vožnje
• Ne znate sa kim se prevozite – netačno.  Korisnik unapred dobija informacije o vozilu koje dolazi po njega, uključujući ime vozača i njegovu ocenu, kao i registarsku oznaku,  pa je korisnik u mogućnosti da ne prihvati vožnju ukoliko mu se bilo šta ne dopada
• Uber je nelojalna konkurencija – možda. Zavisi iz (istorijskog) konteksta koji se posmatra. Nekada su taksi vozači bili nelojalna konkurencija kočijašima, jer su automobili ponudili znatno brži vid prevoza od fijakera. Poenta je da taksi prevoz mora da se modernizuje, jer su mu danas pretnja kompanije kao što su Uber i Lyft, a već za koju deceniju će se svi voziti samoupravljajućim automobilima
• „Oni“ nam otimaju ‘leba – uglavnom netačno. Uber ne dovodi nikakvu radnu snagu iz inostranstva koja dolazi da otima „naše“ poslove. Ipak, ne treba zaboraviti da je Srbija uglavnom zatucana sredina gde ljudi nisu spremni na brzo prilagođavanje koje globalizacija neumoljivo nameće, pa zapravo postoji realna opasnost da neki ljudi ostanu bez posla ne shvatajući novonastalu situaciju na pravi način
• Njihova vozila su loša – skoro uvek netačno. Po pravilima, vozila moraju proizvedena najkasnije 2006-te godine, a ukoliko je higijena u vozilu nezadovoljavajuća, takav vozač će dobiti loše ocene i moći ćete lako da ga izbegnete

Crna strana medalje

Sama kompanija maltene i nema zaposlene, sve je virtualno, tako da ukoliko želite da budete vozači Ubera sami morate da se pobrinete za sve – vozilo, održavanje, doprinose, zdravstveno i socijalno osiguranje… Može se polemisati oko toga da li je dobro za nekog da pristane na ovakav „radni odnos“, ali verovatno je bolje od standardnog rada na „crno“ koji je i dalje u velikoj meri zastupljen u Srbiji. Da bi poslovali legalno, potrebno je da otvorite preduzetničku agenciju, što samo po sebi nije neki preteran problem, naročito ako se odlučite na paušalno oporezivanje. Problem nastaje kada budete želeli da aplicirate za kredit bilo koje vrste. Ako prijavite sebe na „minimalac“, banke će vam tako računati i kreditnu sposobnost (u prevodu nećete moći da dobijete bilo kakav ozbiljniji kredit), a takođe se ne možete nadati ni nekoj velikoj penziji.

Na ovaj način država ostaje uskraćena za potencijalno visok iznos poreza, jer sama kompanija uglavnom ne plaća ništa u državi kojoj posluje (sedište kompanije je na Bahamskim ostrvima, dok je matična kompanija za Evropu registrovana u Holandiji). Ovo je ujedno glavni (i verovatno jedini validan) argument domaćih taksi udruženja.

Zaključak

Mišljenja smo da dolazak Ubera u Srbiju donosi više pozitivnog nego negativnog i da će primorati taksi udruženja da poboljšaju poslovanje, da sarađuju sa njim ili da jednostavno nestanu.

Dolazak Ubera na tržište Srbije je neminovan – koliko god bili jaki naši taksi karteli, kompanija koja vredi 4 milijarde jednostavno ima maltene neograničeno resursa u borbi za lobiranje svuda gde je potrebno. Dok se to ne desi, ako niste imali priliku da se vozite Uberom do sada, probajte ga kada sledeći put otputujete negde, pa javite vaša iskustva iz prve ruke. Kao bonus, otvaranje naloga klikom na ovaj link će vam doneti popuste na prve 2 vožnje. Ukoliko niste osoba koja preterano voli da putuje, pogledajte kako možete da zaradite 150$ ako imate prijatelje koji vole.

The post Dolazak Uber-a u Srbiju – šta možemo da očekujemo? appeared first on Saznaj kako.

Pošto na većinu gore pomenutih stvari ne možemo da utičemo, hajde da vidimo šta sve možemo da uradimo kako bi sebi olakšali kretanje kroz grad.

Izbegavanje špica

Ako je ikako moguće, izbegavajte vreme kada ljudi najčešće idu na posao ili se vraćaju kući (8-9 ujutru i 5-6 popodne).

• Ukoliko radite na Novom Beogradu, a živite „preko mosta“, iskoristite priliku da nešto završite sa te strane reke pre nego što krenete kući
• Ukoliko imate fleksibilno radno vreme, dođite ranije ili kasnije

Korišćenje navigacije na pametan način

Ukoliko niste taksista, sigurno ne poznajete dovoljno dobro sve delove grada da znate koja alternativna ruta je najprohodnija u datom momentu – ovo naravno važi u slučaju da vam trasa nije samo kuća-posao. Malo je poznato da popularni servis Google Maps sada pored trenutnog stanja na putevima u realnom vremenu, nudi i opciju za proizvoljni odabir vremena polaska. Ova opcija nam omogućava da vidimo prosečno potrebno vreme između dve tačke u gradu, određenog dana i sata i minuta. Na primer, možemo pogledati koliko obično treba vremena petkom u 5 od Belvila do Centra:

Ipak, navigacija nije savršena, tako da neretko  postoji duža alternativna ruta,  ali koja vam često može uštedeti dosta vremena.  Vredi postaviti prolazne tačke tako da dobijemo procenu i za takvu putanju, ukoliko imamo ideju kakva bi mogla da bude.

Jasno možemo videti da nam u ovom konkretnom primeru donja ruta može uštedeti i do 12 minuta u jednom pravcu, odnosno skraćivanje trajanja vožnje za trećinu!

Alternativa za saobraćajne gužve – javni prevoz

Javni prevoz ne nudi toliku fleksibilnost ni udobnost kao vožnja autom, ali u određenim slučajevima može biti znatno brža opcija. Beograd nema metro, ali nešto najbliže tome je BG:Voz. Nedovoljno ljudi koristi ovaj vid prevoza, verovatno zbog neinformisanosti, ali za vreme špica ne postoji brži način za dolazak u stari deo grada. Vozovi idu na svakih 15 minuta, solidno su tačni (dovoljno da se možete osloniti na njih) i što je najvažnije, ukoliko su vam stanice blizu polazne i odredišne tačke, most ćete preći za svega nekoliko minuta – od Buvljaka do Karađorđevog parka stižete za svega 9 minuta!

Čak i ako se odlučite za autobuski prevoz, žuta traka duž Bulevara Mihajla Pupina i na Brankovom mostu pobeđuje brzinu stizanja automobilom skoro svaki put!

Vozite na smenu

Svako ko se ikada vozio preko Gazele u špicu, zna da se u većini automobila nalazi samo jedna osoba. Nepotrebno je objašnjavati koliku dodatnu gužvu i zagađenje ovo stvara. Pokušajte da se organizujete sa kolegama ili komšijama koji žive ili rade blizu vas da zajedno idete na posao, jednim kolima i da se vozači rotiraju svakog dana. Na ovaj način ćete indirektno pomoći da se saobraćajne gužve smanje, dok će vam se izdvajanja za gorivo smanjiti nekoliko puta.

Ukoliko ste pročitali nešto korisno, podelite tekst sa prijateljima i pomozite im da smanje traćenje vremena u putu do i od posla. Ako pak želite da odete na vikend van Beograda, pogledajte naš predlog najboljih banja ovde.

The post Snalaženje kroz saobraćajne gužve u Beogradu appeared first on Saznaj kako.