Ne, Isus nije imao dva rođendana. Nije u pitanju teologija, niti inat (dobro, možda malo inat). U pitanju je čista matematika i astronomija.

Ovo je priča o tome kako vreme curi, kako je jedan genijalni srpski naučnik napravio savršen kalendar, i zašto je pravoslavni svet danas podeljen na „nove“ i „stare“ kalendarce.

Julijanski kalendar: Sat koji kasni

Problem počinje sa Gajem Julijem Cezarom. Njegov kalendar (julijanski) je bio sjajan za 46. godinu pre nove ere, ali je imao jednu manu: godina mu je trajala malkice duže nego što Zemlji treba da obiđe Sunce. Konkretno, kasnio je oko 11 minuta svake godine.

Možda 11 minuta ne zvuči mnogo, ali pomnožite to sa vekovima. Do 16. veka, to kašnjenje se nagomilalo na 10 dana. Papa Grgur XIII je tada presekao, uveo gregorijanski kalendar (onaj po kojem danas radimo, plaćamo porez i zakazujemo letovanja) i izbrisao višak dana.

Pravoslavna crkva je tada rekla: „Ne, hvala.“ I nastavila da broji po starom.

Danas, ta razlika iznosi 13 dana. Kada mi slavimo Božić 7. januara, u crkvenom kalendaru (onom koji visi u oltaru) zapravo piše 25. decembar. Mi ne slavimo drugog datuma, mi samo imamo sat koji kasni 13 dana.

Milankovićevo rešenje: Tačnije od pape

Dolazimo do 1923. godine i Svejpravoslavnog kongresa u Carigradu. Haos je bio potpun, pa je Milutin Milanković, srpski naučnik svetskog glasa, stavio na sto svoje remek-delo: Revidirani julijanski kalendar.

Ovo je ključna stvar koju treba da zapamtite da biste ispali pametni u društvu: Milankovićev kalendar nije isto što i gregorijanski.

Milankovićev kalendar je astronomski precizniji od gregorijanskog.

• Gregorijanski kalendar kasni jedan dan na svakih 3.300 godina.

• Milankovićev kalendar kasni jedan dan na svakih 43.200 godina.

On je zasnovan na preciznom proračunu rotacije Zemlje, a ne na papskom dekretu. Ironija? SPC je na tom kongresu prihvatila Milankovićev predlog. Ali, primena je odložena „za kasnije“. To „kasnije“ traje već duže od 100  godina.

Ko je prešao, a ko ostao?

Pravoslavni svet se tada podelio, ali ne dogmatski, već kalendarski.

Crkve koje su prešle na „novi“ (Milankovićev) kalendar i slave Božić 25. decembra:

• Carigradska patrijaršija

• Aleksandrijska patrijaršija

• Antiohijska patrijaršija

• Grčka pravoslavna crkva

• Rumunska pravoslavna crkva

• Bugarska pravoslavna crkva

• Kiparska crkva

Oni Božić slave kad i katolici i protestanti, ali Uskrs i dalje računaju po starom (zajedno sa nama), jer Milankovićev predlog za Uskrs nije usvojen.

Crkve koje se drže starog julijanskog kalendara (Božić 7. januara):

• Jerusalimska patrijaršija

• Ruska pravoslavna crkva

• Srpska pravoslavna crkva (SPC)

• Gruzijska pravoslavna crkva

• Sveta Gora (Atos)

Zabluda veka: „Nećemo valjda kao katolici“

Glavni argument protiv prelaska na novi kalendar kod nas je strah od „pokatoličenja“. To je fundamentalno nerazumevanje. Prelazak na Milankovićev kalendar nije prihvatanje papskog kalendara, već prihvatanje najpreciznijeg kalendara koji je osmislio srpski naučnik.

Činjenica da se datumi trenutno poklapaju sa gregorijanskim je samo privremena (ako pod privremeno smatrate par vekova).

Zašto je ručna kočnica i dalje podignuta?

Glavni razlog zašto SPC i Ruska crkva nisu primenile sopstvenu odluku nije neznanje, već strah od raskola. Kada su Grci i Rumuni dvadesetih godina prešli na novi kalendar, nastao je pravi haos – deo vernika i sveštenstva je to odbio, odvojio se i formirao tzv. „starokalendarske crkve“ koje i danas postoje kao radikalne frakcije.

Ruska crkva je čak, verovali ili ne, 1923. godine pod patrijarhom Tihonom uvela novi kalendar, ali ga je ukinula posle samo 24 dana jer narod nije hteo da uđe u crkve.

Logika vrha SPC je tada (nažalost ne i sada) bila pragmatična: jedinstvo naroda i crkve je važnije od astronomske tačnosti. Bolje da svi zajedno kasnimo 13 dana, nego da se podelimo u dve zaraćene kolone oko datuma.

Šta nas čeka u budućnosti? (Spoiler: Selidba Božića)

Ovde postaje zabavno. Pošto julijanski kalendar nastavlja da „curi“, razlika neće zauvek ostati 13 dana.

Godine 2100. (koja će po gregorijanskom biti prosta, a po julijanskom prestupna), razlika će se popeti na 14 dana.
To znači da će vaši unuci ili praunuci, ako SPC ostane na starom kalendaru, Božić slaviti 8. januara.

Još luđe? Milankovićev i gregorijanski kalendar će se takođe razići. Oni se poklapaju do 2800. godine. Tada će gregorijanski (papski) početi da kasni za Milankovićevim. Da smo prešli na Milankovićev kalendar, jednog dana bismo mi bili ti koji imaju tačan datum, a zapadni svet bi kasnio.

Zaključak

Slavimo 7. januara jer se držimo tradicije julijanskog kalendara koji astronomski nije tačan, ali je duboko ukorenjen u identitetu našeg naroda. Iako imamo rešenje u fioci – najsavršeniji kalendar ikada napravljen, delo našeg uma – za sada nam je draže da kasnimo 13 dana, nego da budemo tačni sa ostatkom sveta.

Srećan Božić, kad god ga slavili! Hristos se rodi!

The post Božićni paradoks: Zašto Srbi slave 7. januara i kako je jedan Srbin rešio problem (a mi ga ignorisali) appeared first on Saznaj kako.

Pakistan, Avganistan, Indija, Tadžikistan, Kirgistan, Kazahstan, Mongolija, Rusija, Severna Koreja, Vijetnam, Laos, Mijanmar, Butan i Nepal.

The post Koja država se graniči sa najviše drugih država? appeared first on Saznaj kako.